liste

Najgore knjige koje sam pročitala prošle godine // januar, 2019. //

vsco5c30c5a1b2b6c

Uvek je lakše pisati negativne objave i pričati loše o knjigama koje nam se nisu svidele, nego zapravo pohvaliti one koje su se maksimalno istakle u odnosu na masu osrednjih romana koji cirkulišu izdavačkom scenom. Međutim, ima i onih knjiga koje su ostavile tako loš  utisak da se samo može šaliti na njihov račun. U ovoj objavi sam to i pokušala, te se nadam da nikoga neću uvrediti svojim mišljenjem.

Danas, dakle, pričamo o tri knjige koje su mi se najmanje dopale u 2018. godini. Krenimo:

21030Ležanje na kauču – Irvin D. Jalom

Jalom je autor kojeg sam vešto izbegavala, koliko god da me je narod ubeđivao da je oooodličan pisac. Popularna psihologija jednostavno nije moj žanr i lakše mi je da ga se držim podalje i ne iritiram ljude svojim nepopularnim mišljenjem, a i da ne maltretiram sebe čitajući nešto što mi ne leži.

Međutim, došao je i taj dan kad je moj čitalački klub “No Spoilers Book Club” rešio da me primora da Jalomu dam šansu, izabravši Ležanje na kaču kao roman koji smo čitali u decembru. Verujem da se niko ne pita da li mi se prvobitni stav promenio, računajući da se ova knjiga našla u objavi o stvarima koje su mi se najmanje dopale u toku 2018. godine.

Eh, ali gde leži moj problem sa Jalomom i zašto mi se on toliko nije dopao?

Pre svega, mislim da je Jalom odličan psihoterapeut. Njegovo znanje o funkcionisanju ove industrije vidi se već posle prvih nekoliko stranica čitanja i uopšte ne sumnjam u to da je dobar u onome čime je izabrao da se bavi. Zato mi, doduše, i nije jasno zbog čega je rešio da zađe u vode beletristike, kad mu pisanje fikcije, rekla bih, nikako ne ide od ruke.

Iako nisam čitala njegova prethodna dela, u kojima, kako čujem, nema klasičnog narativa i koja ni ne pokušavaju da prođu kao romani, Ležanje na kauču definitivno jeste htelo da se prikaže kao nešto što nije. Jalom od samog početka pokušava da nas ubedi kako ovde zapravo ima zapleta, likova i klimaksa priče i na to troši čak nekih 400 strana.

giphy

Po mom skromnom mišljenju, ničega od toga ovde nije bilo. Autor ili ne zna ili ne želi da se služi ovim elementima, te svom delu pristupa na sledeći način: evo jendog lika o kojem ćemo pričati narednih 30 strana, ali nemojte da se navikavate na njega, jer će posle ovog bloka teksta u kojem isključivo i detaljno pričam o psihoterapiji i o tome kako psihoterapeuti iskorišćavaju svoje pacijente, taj lik u čiju ste se priču investirali u potpunosti da nestane i pomenućemo ga možda jedino jednom ili dvaput do kraja knjige.

Bilo je tu, osim toga, i više nego dovoljno stranica bespotrebnih deskripcija, ubitačno dosadnog objašnjavanja toga kako funkcioniše partija pokera, ženskih likova tako napisanih da deluje kao da Jalom u životu ni na slici nije video ženu, a kamoli razgovarao sa nekom na duže od pet minuta i ogromnih “slučajnosti” koje su povezivale skoro sve pomenute likove, tako da deluje da u San Francisku imaju ukupno 4 psihijatra i jednog advokata, pa se svi poznaju međusobno.

Jedina stvar u kojoj je ova knjiga briljirala jeste izazivanje velike odbojnosti u čitaocu prema industriji psihoterapije. Ako ikada budem sama otišla na terapiju, to sigurno neće biti zahvlajujući ovoj knjizi.

 

11164791Brides of Rollrock Island – Margo Lanagan

Ah, Brides of Rollrock Island, mogle smo da imamo sve…

Kada sam prvi put čula za ovu knjigu, rečeno mi je da u njoj mogu naći mračnu priču o sirenama. Ovo ne da na kraju nije bilo tačno, nego sirena uopšte nije ni bilo. Ono najbliže sirenama čega ja u ovoj knjizi bilo jesu žene koje se pretvaraju u foke i brojni muškarci koje se u te foke zaljubljuju.

Čudnije je nego što zvuči, verujte mi.

Ne znam šta je Margo Lanagan pokušala da izvede pišući ovo…hm, “delo”, ali roman sigurno nije dobila na kraju. Pre bih ovo opisala kao zbirku kratkih priča koje su povezane, ali koje zapravo na kraju ne vode ničemu. Kada čovek dođe do poslednje strane, samo se pita što je ova priča uopšte ispričana, kad prave priče ni nema. Nema konkretnog pravca kojim se ovo štivo vodi i sve što na kraju mogu da zaključim jeste da, eto, postoji.  Ako je poente ikada i bilo, it was lost at sea.

Ova knjiga je i zvanično potopila sve moje nade da ću ikada naći dobru knjigu o sirenama. Maksimum koji mogu da dobijem kada je reč o ovoj tematici je očigledno Diznijeva Mala sirena i onaj film Splash iz osamdesetih kojim sam bila opsednuta kad sam bila mala. Tuga.

 

35482482Neverworld Wake – Marish Pessl

Mesto najgore knjige koju sam ove godine pročitala dobila je, ironično, najviše ocenjena knjiga sa ovog spiska. Iako sam ovom romanu Mariše Pesl dala 3 zvezdice, ubedljivo je najveće razočarenje koje sam ove godine doživela kada je reč o čitanju.

Mada mi ovaj roman prvenstveno nije bio na radaru, krajem septembra je iz vedra neba naišao veliki talas hajpovanja, kojem su se pridružili i brojni ljudi čijem čitalačkom ukusu inače verujem. Nakon gomile pozitivnih recenzija, bila sam dovoljno zaintrigirana da barem pružim šansu ovom romanu i, kada sam pre nekoliko nedelja krenula sa čitanjem – bila sam navučena od prve strane.

Sama tematika knjige Neverworld Wake jedan je od književnih klišea koji su za mene ili pun pogodak ili besmislena glupost. Prativši pet likova koji nakon saobraćajne nesreće završavaju u vremenskoj petlji u kojoj im se poslednji dan života ponavlja do beskonačnosti, moraju da reše veliku misteriju koja ih je na ovaj ili onaj način dovela u tu situaciju. Međutim, verovala ja u to ili ne, Maršia Pesl je u ovaj već viđen scenario unela nešto novo i sveže. Način na koji je premisa o vremenskoj petlji do kraja izvedena bila mi je odlična.

Ono što me je, doduše, nateralo da se dubinski razočaram u ovu knjigu bila je upravo činjenica da je ovako genijalno izgrađen zaplet patio od najgoreg, najzbrzanijeg i tragično neuverljivog raspleta. Sve što mi je u prve tri četvrtine nagoveštavalo da će se Neverworld Wake naći na mojoj listi omiljenih knjiga svih vremena, palo je u vodu kada je autorka u poslednjih pedesetak strana rešila da čisto nagura nešto pred kraj kako bi joj knjiga što pre izašla u štampi.

Svet koji je do tog trenutka marljivo i briljantno gradila, sa zanimljivim likovima, protagonistom koji nije iritantan, odličnim preokretima i striktno utvrđenim pravilima koja su omogućavala priči da lepo funkcioniše i teče, naprasno su zamenjeni… besmislom. Ugurane u sam kraj, nove informacije koje smo dobili obezvredile su sve prethodno rečeno.

Kada je jedna od glavnih junakinja na početku jasno rekla “hej, to je pitanje na koje nikad nisam dobila odgovor”, tamo negde u pretposlednjem poglavlju nam je na brzinu prošaputala “znate, ipak sam znala šta se desilo, samo sam to poricala i krila od same sebe…ma znam da ovako cela radnja nema nikakvog smisla…ups…idite kući, knjiga je gotova”.

uživi prenos moje reakcije nakon što sam završila sa čitanjem
uživi prenos moje reakcije nakon završenog čitanja

I, tako me je roman koji je na početku obećavao kule i gradove uspeo da me natera da se osećam prevarenom. Ovo je najgora knjiga koju sam pročitala u 2018. …idite kući, ova objava je gotova. (Da, i dalje sam ljuta zbog toga.)

 

Koje su se knjige vama najmanje dopale u 2018. godini? Pišite mi u komentarima.

Kako biste redovno bili u toku sa svim objavama bloga, lajkujte fejzbuk stranicu ili zapratite profil na instagramu. Do sledećeg čitanja!

 

 

Advertisements

9 thoughts on “Najgore knjige koje sam pročitala prošle godine // januar, 2019. //

  1. Mislim da u prošloj godini nisam pročitao ništa previše loše, ali moram da podelim iskustvo sa čitanjem Illuminatus! trilogije (https://en.wikipedia.org/wiki/The_Illuminatus!_Trilogy)

    Prestao sam sa čitanjem na oko sto strana. Razlog? Radnja ide previše u dubinu, a pored toga previše kroz vreme.

    Najbolji primer je sledeći: glavni lik dolazi na mesto zločina, a nakon toga paralelno kreće priča o bekstvu iz zatvora gde pomaže religiozni kult spolja, koji potom kreće da prepričava šta se dešava 1000 godina nakon tog bekstva iz zatvora.

    Pored toga, likovi su konstantno na drogama, pa pored toga, skaču sa teme na temu.

    Liked by 2 people

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s