Unhaul #1: Knjige koje odlaze s moje police// decembar, 2018 //

U poslednjih nekoliko godina me sve više opterećuje činjenica da na polici imam knjige koje sam pročitala, a koje mi se jednostavno nisu dopale. Od tad se trudim da s vremena na vreme raščistim gužvu i pronađem novi dom naslovima koje više ne želim. Danas je jedan od tih dana i danas pričamo o pet knjiga koje napuštaju moji policu.

Voda za slonove – Sara Gruen

Voda za slonove je roman koji je verovatno najduže stojao na mojoj TBR listi na Goodreads-u. Verujem da se tamo našao još 2012. godine, odmah nakon što je film doživeo dovoljno veliki uspeh da je sam roman re-izdat i kod nas.

I, nakon 6 godina čekanja i građenja očekivanja…ostala sam popriločno ravnodušna kada sam konačno krenula sa čitanjem. Priča me jednostavno nije uvukla, a osetila sam se dosta udaljeno od cele radnje (što je jednim delom i zbog sitla pisanja koji mi svakako nije legao). Priznajem da roman na kraju nisam ni završila, ali da zato jesam odgledala film i da mi se on više dopao od knjige (da, i to nekad može da se desi).

Devojke – Ema Klajn

Mislim da nisam jedina koja ima blagu opsesiju mračnim stvarima i koju, između ostalog, dosta fasciniraju priče o sektama i serijskim ubicama. Kada sam čula da su Devojke Eme Klajn svojevrsna reimaginacija kulta Čarlsa Mansona, momentalno sam zagrizla.

Rezultat je, nažalost, bio osrednji. Ono što je Klajnova savršeno odradila jeste prikazivanje stanja uma devojaka u ranom pubertetu i kako upravo patnja zbog samoće i nerazumevanja stvara savršeni teren za manipulaicju. Sve ostalo mi je jako mutno u sećanju i knjiga mi prosto nije bila ništa specijalno.

Artemida – Endi Vir

Posle velikog buma koji je napravio Marsovac i posle njegove izvanredne ekranizacije, autor Endi Vir postavio je jako pipav teren za svoj sledeći roman. Nakon odličnog romana prvenca, ljubitelji naučne fantastike željno su iščekivali šta još Vir ima da kaže, a Artemida se još i pre njene najave našla na mnogim listama za čitanje.

Kada je ova knjiga konačno objavljena, recenzije su u startu bile jako mešovite, mada sa negativnim tendencijama. Ipak, znajući to, i dalje sam želela da je pročitam, posebno zato što se radnja odvijala na mesecu, a glavni lik bila je žena. Međutim, u mom slučaju se ispostavilo da sam se našla u onoj grupi čitatelja koja je imala više da kritikuje nego da pohvali, tako da mislim da mogu lako da se rastanem od ovog sci-fi trilera.

Devojka sa bisernom minđušom – Trejsi Ševalije

Da li sam u pitanju ja i činjenica da mi istorijska fikcija generalno ne leži kao žanr ili je problem do knjige koja je doživela veću slavu nego što zaslužuje? Neću ni pokušati da na ovo pitanje dam odgovor, ali i dalje stoji činjenica da mi se najpopularniji roman Trejsi Ševalije definitivno nije dopao.

Devojka sa bisernom minđušom privukla mi je pažnju pre svega zbog tematike i mesta dešavanja radnje. Vermer mi je jedan od dražih slikara, Holandija predivna država, a holandski jezik koji sam odabrala da studiram. I, pored svega, jedino su te tri stvari, kojih ni u samoj knjizi nije bilo dovoljno, bile njena svetla tačka. Sve ostalo sam veoma brzo zaboravila.

Zlica – Gregori Megvajer

Sa ovim romanom imam jako specifičan odnos, a razlog tome možete malo detaljnije videti u septembarskom mesečnom prikazu, dok konačno ne napišem objavu koja je isključivo posvećena Čarobnjaku iz Oza.

Ukratko: mnogo nade i vere da će roman učiniti ono najbolje sa tako fenomenalnom idejom, a isto toliko i razočarenja kad se ispostavilo da to ipak nije slučaj. Moraću još malo da tražim dok zapravo ne pronađem dobar origin story nekog književnog antagoniste.

Da li ste čitali neku od ovih knjiga i šta o njima mislite? Da li i vi volite da s vremena na vreme raskrčite vaše police? Pišite mi u komentarima.

PS: Ako biste voleli da se sa mnom zamenite za neku od ovih knjiga, pošaljite mi poruku na nekoj od platformi na kojima me možete naći.