Top 5 – popularne knjige koje se meni nisu svidele

Pretpostavljam da se svima nama s vremena na vreme desi da u ruke uzmemo nešto u šta je ceo svet zaljubljen, a iz čega izađemo potpuno ravnodušni ili, još gore, razočarani.

Da li je do čitaoca ili je do knjige, to je već jedna ogromna diskusija kojoj nema kraja, ali evo pet popularnih knjiga koje se meni nisu svidele:

Kradljivica knjiga – Markus Zusak
// Naslov originala: The Book Thief – Marcus Zusak //

Pretpostavljam da je ovo najkontroverznija knjiga od svih koje se nalaze na listi, pošto je roman često smatran svetskom senzacijom, ali upravo ta količina “slave” mi nikada nije bila jasna. Ono najviše što je Kradljivica knjiga uspela da dostigne u mojim očima jeste status prosečnog romana sa neprosečnom naracijom.

Bilo je tu mnogo stvari koje nisu baš najbolje funkcionisale sa neke strukturne tačke gledišta, ali ono najbesmislenije bilo je to da je knjiga samu sebe spojlovala u delovima, tako ubijajući bilo kakvu tenziju, iščekivanje i brigu o sudbinama likova.

Izgradnja likova je bila minimalna i lično nisam mogla da se povežem ni sa jednim karakterom. Lizelin lik je bio naročito dvodimenzionalan, Maks je bio dosta kliširan, a Smrt je u najbolju ruku bila naduvana ekscentrična, ali nekako samo iz razloga da bi knjiga delovala unikatnije i dublje.

Možda je do mene i prosto nisam bila prava publika za ovu knjigu, ali to je što je. Verujem da ima mnogo drugih knjiga u kojima je ova tema bolje obrađena, a evo i najbolje recenzije Kradljivice koju ćete ikad pročitati.

Milk and Honey – Rupi Kaur

Uh. Da li je poezija dobra ili loša isključivo zavisi od subjektivnog doživljaja i često je presudni faktor u tome nivo povezanosti sa temom i lično pronalaženja u onome o čemu pesma govori.

Moderna poezija je, na sve to, još veće minsko polje hit or miss situacija, pošto od nastanka tumblr-a i instagrama svako piše i teško je zapravo pronaći nešto sveže i do sad neviđeno. Dodajmo tome i činjenicu da se u poslednje vreme forsira to da se pesmom smatra i jedna jedina rečenica podeljena čudnim razmacima, koja može, ali i ne mora da ima neko znaćenje.

I pored toga što Rupi Kaur piše o temama koje su meni privlačne za čitanje, a nađe se i po koja dobra pesma, ipak, većina toga upada u jednorečenični ambis moderne 21. veka. Hajp oko zbirke Milk and Honey bio je neverovatno veliki i neko vreme niste mogli da je zaobiđete na internetu.

Međutim, da li je zaista vredelo?

Samo zato
što je pisano ovako
ne znači
da je poezija.

Dark Matter – Blake Crouch

Da je ovo film, bio bi onaj akcioni triler koji je zabavan dok traje, ali koji se u nekom trenutku izgubi u moru drugih akcionih trilera i ne ostaje dugo u sećanju. Zapravo me čudi kako knjiga i dalje nije adaptirana, pošto su ovakve stvari generalno dosta popularne za ekranizaciju.

Dark Matter, po mom mišljenju, prosto spada u onu vrstu cheap thrills knjiga koje se čitaju na aerodromu ili plaži. Likovi su samo površinski, glavna stvar je u zapletu, sve se pomera brzo i poenta je da se navučete toliko da ne možete da je spustite. Ipak, osim toga, ovde nema nekog dubljeg sadržaja i sve počinje da bledi kad se konačno pročita do kraja.

Šredingerova mačka je, s druge strane, toliko izlizana i toliko puta viđena u pop kulturi da više uopšte nije zabavno čitati o tome i da prosto ne ostavlja dovoljno jak utisak na čitaoca.

Nevine laži – Lijan Morijarti
// Naslov originala: Big Little Lies – Liane Moriarty //

Nevine laži su osvojile svet od kad je izašla istoimena tv serija. Ovaj čik lit sa elementom misterije se najednom pojavljivao na svim društvenim mrežama koje se bave knjigama i to uporno praćen jako visokim ocenama. Naravno, upravo zbog toga sam u ovaj roman ušla sa visokim očekivanjima, a izašla osećajući se kao da sam u pogrešnom filmu u odnosu na ostatak sveta.

Iako je priča bila koliko toliko zabavna, za mene ovde nije bilo ničeg što je moglo da dobije više od tri zvezdice. Način na koji se priča pripoveda je pametno osmišljen i glavna “tajna” se zaista razotkriva tek na samom kraju, dok se tu i tamo javlja dobro odrađena diskusija o temama poput nasilja u braku i seksualnom iskorišćavanju. Međutim, to ne može da zaseni predvidljivost ostalih elemenata u kombinaciji sa dramom koja se zasniva na malim ili velikim svađama koje bogte majke imaju među sobom.

Sve u svemu, ovo je po mom mišljenju osrednja knjiga koja je privukla pažnju i naklonost zahvaljujući ekranizaciji.

Autostoperski vodič kroz galaksiju – Daglas Adams
// The Hitchhiker’s Guide to the Galaxy – Douglas Adams //

Mogu reći da ne poznajem osobu koja je pročitala Autostoperski vodič, a kojoj odmah nije postala jedna od top 10 najboljih knjiga koje su im ikada zapale pod ruke.

Pretpostavljam da je ovo još jedna od onih ‘nije do knjige, do mene je’ situacija, ali pored nekog zabavnog momenta, ja u ovoj knjizi nisam videla mnogo toga što mi je imalo smisla.

Iako neki narativni tok koliko toliko postoji, deluje kao da je Adams u nekom trenutku izgubio nit i samo nastavio sa najapsurdnijom idejom koja mu je pala na pamet, a ovo se odnosi i na svaki od nastavaka. Humor je ovde zaista na zavidnom nivou, ali se nekako sve ostalo njemu prilagodjava. Kao da je autor izgradio ceo ovaj svet samo da bi ispričao jedan dobar vic.

Koja su vaša nepopularna mišljenja? Pišite mi u komentarima.

Kako biste redovno bili u toku sa svim objabama bloga, lajkujte fejzbuk stranicu.