Beli oleander – Dženet Fič // recenzija //

Kako objektivno pisati o knjzi koja ostavlja toliko subjektivno jak osećaj?

Beli oleander /White Oleander/ je iz mnogo razloga teška knjiga za čitanje. S jedne strane, sama tematika romana je mračna, realna i potresna, a s druge je stil pisanja jedan veliki, deskriptivni tok misli koji se menja u odnosu na ono što glavna junakinja proživljava.

Ovaj roman govori o Astrid, kćeri prelepe, avangardne pesnikinje, koja prolazi kroz seriju hraniteljskih porodica nakon što njena majka ubija svog bivšeg dečka i odlazi na doživotnu robiju.

Na samom početku ovog romana, Astrid ima svega jedanaest godina. Specifičan i nezdrav odnos koji ima sa majkom, Ingrid, manifestuje se opsesijom i divljenjem prema njoj, a način na koji pripoveda u ovom periodu je kitnjast i prepun metafora. Već u prvom poglavlju postaje jasno da je Ingrid centralna ličnost i ključni temelj Astridinog života, a da traženje sopstvenog identiteta predstavlja lajt motiv koji se proteže kroz celu knjigu.

Usamljenost je ljudsko stanje.

Ono što je najfascinantnije u ovom romanu jeste umeće Dženet Fič /Janet Fitch/ da prikaže, ne samo odrastanje, nego odrastanje koje je surovo i tragično. Astridina potraga za tim ko je u stvari je često naporna za čitanje zato što je sažaljenje koje se oseća prema njoj ogromno. U svakoj hraniteljskoj porodici imamo malo drugačijeg protagonistu. Tu je religiozna Astrid, apatična Astrid, poslušna i umetnička Astrid i još mnogo drugih kombinacija, uvek pod uticajem okruženja i ljudi koji su oko nje baš u tim formativnim godinama.

Koliko god Astrid trpi promene i koliko god se ona menja, autorka ipak uspeva da u svemu tome zadrži njen glas i prikaže lika koji pod specifičnim uslovima prelazi iz faze devojčice u fazu žene.

Nije li to smešno? Toliko više uživam u mržnji nego što sam ikada uživala u ljubavi. Ljubav je temperamentna. Zamarajuća. Ona ima zahteve. Ljubav te koristi, menja ti um. Ali mržnja, da, to je nešto što možeš da iskoristiš. Da vajaš. Da menjaš. Tvrda je, ili meka, onakva kakva ti treba. Ljubav te ponižava, ali Mržnja te miluje.

Tema koja se u ovom romanu obrađuje, a koja je maltene podjednako važna kao i tema identiteta, jeste lepota i njena uloga u svetu. Ingrid je opisana kao najlepša žena koju je iko ikada video, žena koja čak i nakon godina zatvora ostaje fizički divna i neoštećena, a možda čak i lepša nego što je bila. Još u detinjstvu, Astrid je svesno i nesvesno usmeravana ka verovanju u svemogućnost lepote i vrednost koju ona nosi. Bez obzira na to gde je i pod čijim je uticajem, ovome se uvek vraća. Lepota je oružje, opasnost i sredstvo, ali je isto tako i privilegija koju nemaju svi, a bez koje se nikako ne može.

Ono što bi možda inače delovalo melodramatično, ovde je tako napisano da je svaka reč na mestu, a svaka misao prenesena na način na koji je i trebalo da se prenese. I koliko god jezik kojim se Fič služi bio lep, on nikako ne može ulepšati realnost o kojoj piše. Ovo možda nije nešto što smo lično doživeli, ovo nije odnos koji imamo sa svojim majkama, ali nas ovaj roman ipak podseća na činjenicu da se sve što se dešava u njemu verovatno već desilo i da će se verovatno desiti još mnogo puta.

Kada jednom završite Beli oleander, on vas ne ostavlja ravnodušnim i on vas ne ostavlja, a da vam ne postavi pitanja na koja jedino sami možete odgovoriti.

Ko smo mi u stvari? Da li smo poizvod našeg okruženja, naše porodice i naše sudbine, ili možemo postojati individualno?

Da li nas odnos sa roditeljima određuje i da li se ikada može prekinuti?

Da li je estetika samo površinska stvar?

Dozvoli mi da ti kažem nekoliko stvari o kajanju…Nema mu kraja. Ne možeš da pronađeš početak lanca koji te je doveo odavde dovde. Da li treba da se pokaješ zbog celog lanca, vazduha između ili zbog svake karike pojedinačno, kao da možeš da ih razdvojiš? Da li se kaješ zbog početka koji se tako loše završio, ili završetka samog po sebi?

Beli oleander je roman na koji se ne nailazi često, ali je svakako roman koji se ne može zaboraviti kada se jednom pročita. Bez obzira na to da li se sa Astrid može poistovetiti ili ne, ova knjiga će u svima moći da izazove emotivnu reakciju.

Ocena: 4/5

Knjiga je rasprodata za srpsko tržište, ali se englesko izdanje bez plaćanja poštarine može naručiti preko sajta Book Depositroy.

Kako biste redovno bili u toku sa svim objavama bloga, lajkujte fejzbuk stranicu.